Започели смо ову пројектну активност сасвим спонтано, ненаметљиво, разговарајући о пријатељству, а потом и игрицом у којој би ученик који ухвати бачену лоптицу требало да упути похвалу или добронамерни савет ученику који му је лоптицу наменио, истичући притом његове позитивне особине, нешто по чему га сви препознају, по чему је другачији од осталих. Обрадовала их је игрица, а мене је још више понела та њихова енергија и жеља да заједно урадимо нешто ново. Наставили смо започето правећи “Моју личну кутију”, коју смо касније назвали “Моја кутија за осмех “.
Овој радионици су претходили бројни разговори о томе колико познајемо једни друге, шта бисмо то похвалили и издвојили код својих другара и шта је то што бисмо пожелели да се промени како бисмо се осећали боље и лепше. Циљ радионице био је неговање пријатељских односа, али и развијање самокритичности и способности да прихватимо све своје слабости, исто као и квалитете.
Уживали су правећи и украшавајући, у почетку своје коверте, а затим и кутије у које је требало убацити поруку којом ће упутити неку лепу реч, реченицу своме другу, другарици, али и добронамерни савет. То су радили током недеље, јер су кутије биле све време ту, у учионици у којој су пратили наставу, а онда бисмо на часу грађанског васпитања отварали коверте, кутије и читали добијене поруке.
С великим нестрпљењем су отварали коверте, кутије, пребројавали и читали пристигле поруке. Пошто нису знали од кога су добили поруке, покушавали су да претпоставе, открију анонимног пошиљаоца. Било је ту и првих изјава љубави, симпатија, суза радосница. Дешавало се да нечија кутија остане празна или са само једном поруком. Одмах би се организовали и саставили по неколико порука и уз највећи осмех однели поруке онима који до тада нису имали ниједну. Радост на лицу тих ученика заиста је непроцењива. Наравно, и ја сам на њихово инсистирање, донела своју кутију и у њој понела прегршт лепих речи.
Не знам шта бих рекла осим да су овакви часови тренуци чисте среће, тренуци у којима очи засијају, а срце испуни осећајима који трају и памте се читавог живота.
Хвала вам, децо!
Прилог припремила Весна Марјанов, професор српског језика и књижевности и грађанског васпитања
